Званична презентација општине Мајданпек

Природни ресурси

Територија општине Мајданпек се налази у северном делу источне Србије и захвата простор највећег шумског и рударског комлекса источне Србије. По површини од 932 км2  општина Мајданпек налази се на једанаестом месту у Републици.

Простире се између Ђердапског језера на северу, Мироча (632 м) на североистоку, Дели Јована (1.133 м) на истоку, Стола (1.155 м) на југу, Малог Крша (929 м) и Великог Крша (1.148 м) на југозападу, северних обронака Хомољских планина (923 м) на западу и планинских масива Старице (796 м) и Шомрде (803 м) на северозападу. У дужини од 54 км, северним ободом општине, протиче река Дунав.

Рељеф је претежно брдско-планински (76% општине), високопланинско подручје обухвата свега 0,9%, а 23% површине је низијско-брежуљкастог рељефа.

Клима је континентална са просечном годишњом температуром ваздуха од 7,73º C, ипак се издвајају две климатске области: подручје око Дунава има умерену климу (Доњи Милановац је место у Републици са највише сунчаних дана у години) и брдско-планински део са оштром климом и више снежних падавина.

Климатски показетељи.

Административно, општина се граничи са општинама Браничевског округа на југо-западу ( Голубац, Кучево и Жагубица ), као и са 3 општине из Борског округа (Кладово, Неготин и Бор) на источном и јужном делу територије, док северним делом територије, Дунав представља природну границу са суседном Румунијом.

Територију општине Мајданпек чине 14 насељених места: Бољетин, Влаоле, Дебели Луг, Доњи Милановац, Голубиње, Јасиково, Клокочевац, Лесково, Мајданпек, Мироч, Мосна, Рудна Глава, Тополница, Cрнајка          

Рудна налазишта

Основни природни потенцијал Мајданпека су налазишта руде бакра, злата и сребра. Од отварања Рудника бакра Мајданпек 1961. године процењује се да је произведено 1.325.000 тона бакра у концентрату, преко 80.000 kg злата и 415.000 kg сребра, чија је укупн вредност већа од 4 милијарде долара. По геолошким карактеристикама цео тимочки регион спада у групу атрактивнијих бакарних лежишта у Европи. На овом делу територије активан је рудник Мајданпек са два лежишта ("Јужни Ревир" и "Северни Ревир") и мања рудна тела полиметаличне руде ("Чока Марин" и "Тенка") која садрже бакар, цинк, олово, злато и сребро (бише о потенцијалима видети у анексу). Рудна лежишта Мајданпека су масивна са сиромашним садржајем метала у руди. Преовлађују рудне масе пирита које се јављају на контакту кречњака и андезитско-дацитских стена. Сем тога јављају се халкопирит, борнит, халкозин, ковелин, магнетит, арсенопирит и друге.

Шуме

Поред рудних налазишта, природни потенцијал општине Мајданпек чине и шуме будући да је 72%  територије покривено шумама што је основа за развој дрвне индустрије, али и за развој ловног и рекреативног туризма. Природни ресурс на коме се базира развој дрвне индустрије је шумско богатство општине. На површини од 66.741ha заступљене су пре свега листопадне шуме (буква, храст, граб, багрем) и различите врсте четинара. Структура шумских површина је изузетно повољна. Преовлађују високе шуме,а у мањем делу ниске деградиране шуме, шикаре и шибљаци. Богатство шума увећано је пратећим шумским производима (семена лишћара, буковаче, лисичарке, лековито биље ), чије је досадашње коришћење било непотпуно и неорганизовано, као и бројном и разноврсном дивљачи ( дивокоза, јелен, дивља свиња, јелен лопатар, муфлон ).

Реке

Подручје општине Мајданпеј је релативно богато водним потенцијалом.

Главни токови хидрографске мреже су

·         Дунав,

·         Поречка река са својим притокама (ова речна мрежа је врло развијена и чине је чак 320 притоке)

·         горњи слив реке Пек (горњи ток Великог Пека са Малим Пеком, обе притоке Дунава).

Дунав и његове многобројне притоке у околини Доњег Милановца имају заједнички назив Пореч. Дунавска обала има многобројне терене за спортски риболов од којих се посебно издвајају: Поречки залив, Голубиње и Лепенски вир. Ушћа дунавских притока су такође погодни терени као и два језера у околини Доњег Милановца: Балту алу шонту и језеро Казанског потока.

Дунавска обала има многобројне терене за спортски риболов. Ушћа дунавских притока су такође погодни терени као и два језера у околини Доњег Милановца: Балту алу шонту и језеро Казанског потока.

Река Дунав представља природну границу са суседном Румунијом и захваљујући пловности и природним карактеристикама пружа основу за развој речног саобраћаја, туризма, риболова али и других привредних делатности. Пловни пут реке Дунав на територији простире се од ушћа реке Песаче до уласка у клисуру Казан у дужини од 36 пловних километара. У дужини од 10 km кроз клисуру Госпођин Вир (pl.km 1010 - 1000) и у дужини од 26 km кроз доњомилановачку котлину (pl.km 1000 - 974) могу саобраћати сви бродови без ограничења дужине и ширине састава.

Овај крај располаже изузетним природним богатствима. Овде се налазе наш највећи национални парк-Ђердап, планина Мироч са истоименим селом, који представљају јединствену природно-етно амбијенталну целину, планина Старица (погодна за планинарање), Ваља Прераст, природни камени мост, вештачко језеро Велики затон, значајно риболовно подручје.

Национални прак "Ђердап"

НП „Ђердап“ је највећи национални парк у Србији. Одликује га богатство културно-историјских споменика од најстаријих епоха до данас од којих се посебно истиче неолитско насеље Лепенски вир.

Основне карактеристике Националног парка Ђердап су:

1)     богатство флоре - више од 1.100 биљних врста са мноштвом ретких врста као што су: мечја  леска,  панчићев  маклен,  кавкаска  липа,  копривић,  веприна,  зеленика,  тиса, јеремичак и др.;

2)     богатство фауне - изразито бројна и разноврсна фауна са многим врстама као што су: рис, вук, шакал, ракунопас, јелен, срна, дивља свиња, дивокоза, медвед сури орао, црна и бела рода, лештарка, видра, сиви соко;

3)     мноштво културно - историјских споменика међу којима су: неолитско насеље Лепенски Вир, средњевековна тврђава Голубачки град из 1335. године, Трајанова табла, Диана Караташ и др.;

4)     богатство геоморфолошких облика, међу којима се посебно издваја предео Малог и

Великог Казана (капија Европе) где је Дунав најужи (око 180 m) и најдубљи (око 90 m);

5)     свеукупна очуваност природног амбијента као последица мале густине насељености становништва и релативно слабе развијености индустрије.

Основне вредности због којих је то подручје стављено под националну заштиту. У заштитним зонама на територији општине налазе се бројни заштићени објекти природе специфичних одлика флоре и вегетације реликтних врста, као и објекти непокретних културних добара. Издвајају се: строги резервати природе (Шомрда, чока Њалта са Песачом, Лепенски вир, Кањон Бољетинске реке - Гребен, Цигански поток, Коњска глава).

Мала насељеност НП, на чијем подручју живи укупно 12.000 становника, релативно слаба развијеност индустрије и неприступачност путевима узроковали су висок степен свеукупне очуваности природног амбијента.

Захваљујући наведеним карактеристикама, национални парк Ђердап представља велики туристички потенцијал.

Археолошки локалитети

Епитет колевке древне Европе овај крај је добио због културне вредности археолошких локалитета Лепенски Вир и Рудна Глава, односно њихове непроцењиве научне улоге у упознавању најранијих времена људске цивилизације.

Археолошки локалитет Лепенски Вир са изузетно повољном микролокацијом у Госпођином виру, трајао је 5800-4300 п.н.е. у оквиру 9 сукцесивно подигнутих насеља са плански грађеним кућиштима, гробовима, светилиштима и уметнички обрађеним предметима јединственог ликовног израза.

Архитектура и култура Лепенског Вира позната у светским размерама, представља највећи домет културе средњег каменог доба, односно времена када се припрема прелаз са ловно сакупљачке привреде палеолита на земљорадничко сточарску економију млађег каменог доба-неолита. У свету Лепенски вир је најпознатији по каменим скулптурама, које представљају најстарију европску монументалну камену пластику.

Откривањем праисторијског рудника Рудна Глава (3800-3200 п.н.е.- најстарији рударски локалитет у Европи - "Црно" у Рудној Глави,) напуштена је теорија о Блиском истоку као колевци рударства. Током две деценије истраживања откривено је 40 рударских окана и велики број рударских алатки.

http://www.lepenski-vir.org/

Рајкова пећина

На свега 3,5 км од Мајданпека, у изворишту Малог Пека, крај језера Велики затон у мешовитој шуми букве, јавора и храста, смештена је Рајкова пећина, највећа туристичка пећина у Србији. Богатство пећинског накита чине је пођеднако интересантом како за спелеологе, тако и за турисите. Рајкова пећина је само једна у низу од 110 пећина и поткапина колико је спелеологија евидентирала у непосредној околини Мајданпека. Њен улазни део из правца Рајкова, био је настањен у праисторији, о чему сведочи камени чекић који се чува у археолошкој збирци Музеја у Мајданпеку. Рајкова пећина је речна, проточна пећина. Кроз њу протиче Рајкова река. У непосредној близини пећине налази се вештачко језеро Велики затон. Пећина се састоји од два хоризонта: речног и сувог, укупне дужине 2.304 м. Обилује природним пећинским накитом: сталактитима, сталагмитима, пећинским стубовима, драперијама, драперима.

Рајково

Никако не треба заборавити могућности Мајданпека када је реч о скијашком туризму. Само 5 километара од Мајданпека, на Рајкову, месту на 4 км од Мајданпека, на путу према Доњем Милановцу, изграђен је скијашки центар са две атестиране стазе, дужине 1200 и 1000 метара. Вучни лифт сидраш има капацитет од 1000 скијаша на сат. Висинска разлика старта и циља је 190 метара, а старт се налази на 750 м надморске висине. Скијалиште припада Спортско-рекреативном центру "6. август" Мајданпек.

презентација Студије изводљивости за развој туризма на подручју Рајково у Мајданпеку